Skoro da ne postoji roditelj koji pre dolaska bebe nije upućen u termin – grčevi. I taman kada se ponadate da ste srećnici i da će vas ova pojava zaobići – gle ipak ne. Mir i blaženstvo prvih nedelja sa bebcem zamenjuje danonoćno kme kme. Otud i analogije za ono što će se posle mnogih neprospavanih noći izroditi kao rešenje za muke kako bebica tako i njihovih roditelja. Ali da krenemo redom.
Koliko god da vas u okruženju pripremaju na roditeljstvo i sve ono što vas u ovoj ulozi čeka, u krajnjoj liniji nismo toga ni svesni, jer priče su jedno a iskustvo sasvim druga stvar. Muka zvana grčevi je ono sa čim se suočavamo u prvim nedeljama roditeljstva i malo je reći koliki je očaj roditelja jer uprkos svim isprobanim metodama jednostavno ne ide. I nije glupo reći da u takvim situacijama zaista mislite da nema izlaza iako znate da će vremenom sve proći, nemoć da pomognete svome detetu pa na kraju i sami sebima je neopisiva.
U ono malo vremena kada možete da razmišljate, prebirate po mozgu koliko ste vrsti kapi, obloga, metoda ljuljanja, nošenja, narodnih recepata isprobali, i to nije to. Onda je došao red na brat google i nebrojano mnogo tekstova na tu temu, već viđeno, već isporobano. Upornost koju moj suprug poseduje isplatila se i ovog puta. Bio je moj red da smirujem Krunu u spavaćoj sobi a Bojan je za to vreme pronalazio rešenje. Samo se pojavio na vratima i rekao mi “Cici, sve radimo pogrešno, samo joj pravimo još veću agoniju u glavi time što na sve moguće načine pokušavamo da je smirimo (čitaj, dojenje, ljuljanje, igračka, podigni, spusti…). Daj jednu veću maramu!”. Uz malo muke, povili smo Krunu kao što su nas nekada bake i mame povijale i za svega nekoliko minuta ona je spavala. Zaključak je da njoj nije bila potrebna ni hrana, ni voda, ni igračka, ništa od toga…samo mir. Mir je koji je dobila zahvaljujući povijanju. O hvala ti google, Bože, pametni ljudi koji ste nas podsetili na ovo.
Iskreno, nije nam se svidela metoda sa maramom, nije baš jednostavno i prilično smo se mučili da umotamo Krunu pa smo krenuli u dalje istraživanje kako to jednostavnije uraditi. Kod nas na tržištu nije postojalo ništa što bi nam olakšalo ovaj posao pa smo iz Amerike poručili džakčić u koji smo počeli redovno da povijamo Krunu, noću obavezno i danju po potrebi, zavisi koliko bi bila uznemirena. Tada je Kruna imala dva meseca i nastavili smo da je povijamo dok nije napunila četiri, odnosno dok nije samostalno počela da se okreće na stomak. Samo nam je žao što za ovu metodu nismo znali od prvog dana njenog života, oh kako bismo joj pomogli i koliko bi joj lepše i lakše bilo. Ali nikada nije kasno da naučimo nešto novo, zato svima želimo da poručimo da probate, ne morate obavezno sa našim džakom, probajte sa maramom, ali probajte Uverite se koliko zapravo moćno oružje za smirivanje posedujete.
Ovako je izgledala naša borba sa grčevima, sačuvali smo zdrav razum, omogućili smo bebi lepši i duži san, poštedeli smo je nepotrebnog konzumiranja kapi protiv grčeva a time značajno i sačuvali kućni budžet.
